Muzika utiče na ljude psihološki, fiziološki, konginitivno i bihevioralno zbog čega je oduvek dobar marketinški alat. Muzika se koristi kao motivator željenih emocija i pokretač ponašanja kupaca u radio džinglovima i TV reklamama.
Muzika je ključni deo slagalice maloprodajnog iskustva i to deo koji je neophodan. To je često prvi stimulans kome je potrošač izložen odmah pri ulasku u prodajni objekat, a svi vrlo dobro znamo koliko važan može biti prvi utisak. Bez tog uvoda, samo iskustvo može se činiti previše tiho i čudno, a preterivanje može izazvati preopterećenje čula i dovesti do neprijatnog iskustva. Brendovi koriste muziku za komunikaciju imidža koja prevazilazi vizuelni utisak. Koristi se za usađivanje osećaja specifičnog za taj brend, u okviru kategorije proizvoda u kojoj se brend nalazi. Brendovi se razlikuju što znači da su i emocije u koje žele uveriti svoje potrošače u skladu s njihovim identitetom. Dakle, o čemu brendovi treba da vode računa kako bi uspešno komunicirali svoj imidž i obezbedili pozitivno prodajno iskustvo za potrošače?
Tempo
Istraživanje provedeno 1982. godine u njujorškoj gradskoj tržnici trebalo je da utvrdi efekte muzičkog tempa na ponašanje kupaca. Rezultat je pokazao da je puštanje sporije muzike vodilo do produženja vremena provedenog u radnji i povećanja ukupne prodaje, u poređenju s emitovanjem brže muzike. PAD model objašnjava da brza muzika vodi do višeg stepena uzbuđenja što naizmenično vodi do bržeg tempa kretanja u radnji. Nasuprot tome, muzika opuštenijeg tempa sprečava visok stepen uzbuđenja i usporava tempo kretanja kupaca, što dovodi do povećanja broja kupljenih stvari. Drugo istraživanje koje su 1999. godine proveli Caldwell i Hilbert u restoranima, pokazalo je da gosti troše više na alkoholna pića za vreme obroka kada svira sporija muzika, dok muzika bržeg tempa uzrokuje brže i kraće vrijeme čekanja dolazećih gostiju.
Ove studije ukazuju da muzički tempo ima direktan uticaj na zadržavanje kupaca u prostoru kao i na njihovu potrošnju tokom boravka. Brendovi treba da uobzire željenu brzinu kretanja i zadržavanja kupaca, kada biraju muziku koju će puštati u svojim objektima.
Šta je PAD model?
PAD model je psihološki model koji su razvili Albert Mehrabian i James A. Russell (1974. i nakon) za opis i merenje emocionalnih stanja. PAD koristi tri numeričke dimenzije Pleasure, Arousal i Dominace (prijatnost, pobuđenost i dominaciju) za predstavljanje svih emocija. Njegova prva upotreba je bila u teoriji psihologije okoline, s osnovnom idejom da fizičko okruženje utiče na ljude kroz njihov emocionalni učinak.
Jačina zvuka
Smith i Curnow su 1966. godine proveli eksperiment na terenu mereći uticaj jačine zvuka na vreme boravka ljudi u prodavnicama. Rezultati su pokazali da glasna muzika vodi do smanjenja vremena potrošenog u kupovini u poređenju s tišom muzikom. Ipak, studija je pokazala i da jačina zvuka ima malo efekta na ukupnu prodaju. Na dalje, neka istraživanja sugerišu da glasna muzika može dovesti do iskrivljene percepcije vremena, posebno kod žena, koje imaju tendenciju da misle da je prošlo manje vremena kad svira glasnija muzika.
Ne postoji samo jedan pravi odgovor na dilemu izbora savršene jačine zvuka u maloprodajnoj radnji. U stvari, izbor u najvećoj meri zavisi od karakteristika ciljne grupe brenda. Jedna studija je otkrila da prosečne godine ciljne grupe treba da budu polazna tačka za odluku o jačini zvuka. Mlađi kupci imaju tendenciju da provode više vremena kupujući uz glasnu muziku, dok stariji kupci provode više vremena kada je muzika tiša ili neprimetna.
Ova saznanja idu ruku pod ruku s današnjim međugeneracijskim marketinškim izazovima.
Žanr
Tip muzike koja svira je jedna od prvih stvari koje će kupci zapaziti kada ulaze u prodajni prostor. Žanr muzike ne sme biti izabran na osnovu onoga što zaposleni žele da čuju, već na osnovu stila života i imidža koji brend želi da ovekoveči kod svojih kupaca. Dodatno, brendovi treba da izaberu muziku koja odgovara njihovoj kategoriji i koja inspiriše kupce na odluku o kupovini. Jedna studija je ispitivala efekte moderne pop muzike nasuprot klasičnoj u prodavnici vina. Rezultat je pokazao da je potrošeno više novca kada su kupci slušali klasičnu muziku nasuprot Top 40 listu popularne muzike. Interesantno je da kupci nisu kupili veću količinu vina nego su birali ona skuplja. Druge studije su pokazale da u vreme praznika ljudi kupuju više stvari kada u radnji svira praznična muzika, kao npr. Božićne pesme.
Ova istraživanja pokazuju kako žanr muzike koja se emituje signalizira kupcima kupovinu određenih artikala. Klasična muzika je simbol profinjenosti, statusa i elegancije i zato podstiče kupovinu skupljih vina. Božićne pesme održavaju radost i poklanjanje inspirišući kupce na kupovinu prazničnih artikala.
Na kraju, muzički žanr uvek treba da predstavlja identitet brenda. Radnja koja prodaje odeću za trudnice logično treba da izbjegava heavy metal ili gangster rep, a da emituje umirujuće zvuke prirode ili muziku za decu. S druge strane, prodavci odeće i dodataka za specifične grupe, kao skejtbordere ili ekstremne sportiste, bi verovatno izabrali neki glasniji i jači žanr kao npr. pank rok ili hip hop.
Poruke
Pravilno odabran žanr, brzina i jačina muzike koja svira će pomoći stvaranju pozitivnog raspoloženja za kupovinu kod kupaca koji se nalaze u prodajnom objektu. Sledeći korak bi bilo usađivanje efektnih marketinških poruka koje će da obrazuju, informišu i promovišu proizvode i usluge već zaintrigiranim slušaocima. Ultimativni cilj je aktivirati publiku. Profesionalno snimljene reklamne poruke treba da vam omoguće da iskoristite svaku priliku, da ponudite zanimljivosti koji osnažuju identitet vašeg brenda, spomenete gde u radnji pronaći određene proizvode ili usluge ili obavestite slušaoce o posebnim akcijama i promocijama. Na kraju, spomenite i vaše naloge na društvenim mrežama proširujući na taj način uticaj pozadinske muzike i izvan vašeg prodajnog objekta.
Ova četiri elementa obezbeđuju čvrstu osnovu za kvalitetno emitovanje pozadinske muzike u vašoj radnji i stvaranje pozitivnog iskustva kupovine, što se odražava na identitet brenda i povećava mogućnost za komunikaciju s kupcima. Važno je imati na umu da se ovi elementi menjaju na osnovu publike (kupaca) koja se nalazi u prostoru i da za većinu prodajnih objekata to znači brze promene publike, iz sata u sat, dnevno ili sedmično. Iz tog razloga je bitno osigurati fleksibilnost i brze izmene muzike i reklamnih poruka.